Смрт Арсена патријара 0001    Разболе се Арсен патриаре 0002    У честиту Бечу немачкоме, 0003    Код њега се нико не десио, 0004    До владике мудра Исаије 0005    И два ђака, два писара млада, 0006    Једно српски, а друго латински: 0007    Српски јесте Соколовић Теша, 0008    А латински Латинине Тома; 0009    На смрт је се Арсо разболео, 0010    Па говори мудру Исаији: 0011    „Чедо моје, мудри Исаија, 0012    Ако мене суђен данак нађе 0013    У овоме Бечу немачкоме, 0014    Немој мене овде оставити, 0015    Кости моје у земљи немачкој, 0016    Већ ме носи низ тио Дунаво, 0017    До славнога Срема, земље равне, 0018    Под окриље, под Фрушку планину, 0019    До нашије српски манастира, 0020    До славнога места Крушедола, 0021    Те ме онде сараните лепо!” 0022    То изрече, па се раста с душом. 0023    Над њим стоји мудри Исаија, 0024    Те му чита самртну молитву, 0025    Он је чита, а сузе пролива: 0026    „Патриаре, велика жалости! 0027    Патриаре, и отац и мајко, 0028    А где тебе суђен данак нађе 0029    У овоме Бечу немачкоме, 0030    Те те немам с киме ожалити, 0031    Нит’ те имам с киме испратити 0032    Без нашије српски свештеника 0033    И без красног народа ришћанског! ” 0034    Па погледа на писаре младе, 0035    А писари књигу написаше, 0036    Послаше је Јозепу ћесару: 0037    „Светла круно, Јосипе ћесаре, 0038    Јасна звездо под небом на земљи, 0039    Патриар се српски преставио 0040    У твојему Бечу честитоме ─ 0041    Дај ти мене танку шајку лађу, 0042    Коју возе тридесет весала, 0043    Па на весли тридесет момака, 0044    И тридесет љута гранатира 0045    И четрјест љути мушкатира, 0046    Да носимо господарско тело, 0047    Да носимо да је наручио!” 0048    Каде белу књигу написаше, 0049    Оде књига од руке до руке, 0050    Дође краљу и Јосипу ћесару, 0051    Паде му бела књига преко крила. 0052    Јосип ћесар у столу сеђаше 0053    И са шњиме дванајес’ судија. 0054    Књигу гледи Јосипе ћесару, 0055    Књигу гледи, а сузе прољева, 0056    Питају га дванајес’ судија: 0057    „Светла круно, Јосипе ћесару, 0058    Што је тебе те сузе проливаш? 0059    И досад су књиге долазиле, 0060    Али ниси сузе просипао!” 0061    Јосип ћесар поче беседити: 0062    „Како нећу сузе просипати, 0063    Господар се српски преставио, 0064    У Бечу се нашем преставио, 0065    Пак је наручио 0066    Да га носе низ тио Дунаво, 0067    До славнога Срема, земље равне, 0068    Под окриље, под Врушку планину, 0069    До славнога места Крушедола!” 0070    А беседу дванајес’ судија: 0071    „Светла круно, Јосипе ћесару, 0072    Ако је се овде преставио, 0073    Господ му је душу преватио, 0074    А нама је тело оставио; 0075    Да ми тело тамо не пуштамо, 0076    Већ да тело овде саранимо, 0077    Саранимо у Бечу нашему! 0078    Па ако ли и тако нећете, 0079    А ми да га у Рим однесемо 0080    До светога и Петра и Павла, 0081    Да ми тело тамо саранимо 0082    Код светога и Петра и Павла ─ 0083    И то јесу њини апостоли!” 0084    Књигу гледи Јосипе ћесару, 0085    Једну гледи, другу лепшу пише: 0086    „Ој, владико, мудри Исаија, 0087    Не даду ти господа немачка, 0088    Да носиш тело де је наручено, 0089    Већ да тело овде саранимо, 0090    Саранимо у Бечу нашему, 0091    Па ако ли баш и тако нећеш, 0092    А ми да га у Рим однесемо, 0093    До светога и Петра и Павла ─ 0094    И то јесу ваши апостоли ─ 0095    Да га онде лепо саранимо, 0096    Јел га не мож’ с миром однети 0097    Од маџарске многе неверије ─ 0098    Отеће ти господарско тело, 0099    Тамо има девет еживота, 0100    Љуте браће кано и змајева, 0101    Отеће ти господарско тело, 0102    Метуће га на огањ на ватру! 0103    Кад увате Арсен-патриара, 0104    Менека је зазор и срамота, 0105    Колик’ да ће мене уватити, 0106    Баш ћесара у столу мојему!” 0107    Па је белу књигу печатио, 0108    На њу меће дванајес’ печата. 0109    Оде књига од руке до руке, 0110    А кад дође мудром Исаији, 0111    Књигу гледи мудри Исаије, 0112    Књигу гледи, а сузе пролива: 0113    „Патриару, и отац и мајко, 0114    Наше крило од нашег закона, 0115    С киме ћу те овде оправити? 0116    Не даду те господа немачка 0117    Да те носим де си наручио, 0118    До наши српски свештеника, 0119    И до наши српски манастира!” 0120    Раздре књигу надвоје-натроје, 0121    Па је другу књигу руком својом написао: 0122    „Светла круно, Јосипе ћесару, 0123    Не можемо ми тако престати! 0124    Три си живе ватре запалио ─ 0125    Једну живу ватру запалио 0126    Од Француза, краља францускога, 0127    А другу си живу ватру запалио 0128    Од Прајза, краља прајскога, 0129    Од онога Перпер-ђенерала, 0130    А трећу си ватру запалио 0131    Од онога краља Брандибура, 0132    А четврту гору запалиш 0133    И од Срема и од равне Бачке 0134    Од Потисја, тавна Поморижа ─ 0135    Тамо јесу Срби витезови, 0136    Све под пушком и под сабљом бритком ─ 0137    И од наше красне Славуније, 0138    По имену града Варадина! 0139    Већ дај мене танку шајку лађу, 0140    Покупићу Србље витезове, 0141    Оћу тебе до Беча дојездит’, 0142    Упалићу са четири стране 0143    И тебе ћу из стола кренути 0144    Кроз нашега Арсен-патриара!” 0145    Оде књиа од руке до руке, 0146    Када дође књига Јосипу ћесару, 0147    Књигу гледи Јосипе ћесару, 0148    А кад види што му књига каже, 0149    Вришко му даде танку шајку лађу, 0150    Коју возе тридесет весала 0151    И на весли [тридесет] момака, 0152    И даде му тридесет гранатира, 0153    И четрдест љути мушкатира, 0154    Те понеше господарско тело. 0155    Испрати га господа немачка, 0156    И сам га је ћесар испратио, 0157    Испратио из стола својега. 0158    Отиште се лађа низ Дунаво, 0159    Оде лађа од града до града, 0160    А каде лађа била под Пожуном, 0161    Ал’ изиђе девет ежовита, 0162    Љуте браће како и змајева, 0163    Да они отму господарско тело, 0164    Па бесједу мудром Исаију: 0165    „Крају стани, мудри Исаија, 0166    Да ми српско тело целивамо, 0167    Целивамо и дарујемо!” 0168    Ал’ је мудар мудри Исаије, 0169    Не да тело Маџаром у руке, 0170    Вришко лађу отиште од брега, 0171    Оде лађа од града до града, 0172    Нигди се не сме уставити 0173    Од маџарске многе неверије. 0174    Здраво, мирно бели Будим прође, 0175    У Будиму звона ударише; 0176    Оде лађа по среди Дунава, 0177    Докле дође граду Варадину. 0178    У шанцу звона ударише, 0179    Глас дадоше у место Карловце, 0180    У Карловци звона ударише. 0181    Ишеташе господа ришћанска, 0182    И толики српски свештеници 0183    И мед њима владика Стефане, 0184    Преватише господарско тело, 0185    Метуше га у лаке интове, 0186    На шес’ врани коња брез белеге, 0187    Пак интове црним покрише, 0188    Однеше га месту Крушедолу, 0189    И онде га лепо саранише 0190    У гробницу Максима владике ─ 0191    Господара лепо саранише, 0192    Лепо окрилише, 0193    Кано нашег славног господара.